Pre bukvalno skoro pola veka, 15. aprila 1970. jedan od najfascinantnijih filmskih umetnika na svetu, Alehandro Hodorovski, napravio je svoj prvi dugometražni film – El Topo – i već na samom početku onoga što će vremenom postati jako uspešna karijera, postalo je jasno da je svet filma obogaćen jednim novim jedinstvenim i nezamenljivim glasom slobode i potpune kreativnosti.
Pri opisivanju ovog filma, njegove radnje i ideja kojima se bavi, teško je smisliti odakle da se počne – Filmovi Hodorovskog su još i u svoje vreme promovisani kao “ni nalik bilo čemu što ste dosad videli.” Film je čist nadrealizam, bez normalne radnje ili neke naročite strukture – on je više skup ideja povezanih jednom vrlo jednostavnom pričom, koja je samom gledaocu u celini ostavljena za tumačenje.
Iz tih razloga bi na prvi pogled film mogao delovati nepristupačan, ili čak besmislen – ali ključ je u trudu i zalaganju samog gledaoca. Film nudi materijal od koga gledalac mora da sam oblikuje smisao, jedinstveno ga doživi i posmatra iz svog sopstvenog, ličnog ugla. Mada bi ovo mogao biti izazov mnogim ljudima, nesumnjivo je to poduhvat koji bi, ako uspešno ostvaren, pružio fantastičan doživljaj.
Filmovi 